U savezu Severne Makedonije sa Turskom javljaju se napetosti

3. aprila, samo dan nakon istorijske posete Aleksisa Ciprasa Skoplju, prve zvanične posete jednog grčkog premijera Severnoj Makedoniji, Skoplje je takođe ugostilo turskog ministra odbrane generala Hulusija Akara.

 

Tokom posete, Akar je potvrdio bliske veze između dve zemlje i podršku Turske Severnoj Makedoniji za članstvo u NATO.

 

Međutim, general nije propustio priliku da pozove vlasti Severne Makedonije da budu više kooperativne u borbi protiv pokreta koji vodi prognani turski sveštenik Fetulah Gulen, glavni neprijatelj turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

 

Gulenov islamski socijalno-religiozni pokret aktivan je na Balkanu kroz svoju mrežu organizacija civilnog društva, ali i verskih i obrazovnih ustanova.

 

Međutim, Turska smatra Gulena i njegove pristalice teroristima, kao i glavne inicijatore neuspelog državnog udara 2016. godine. Nazvali su Gulenov pokret „FETO“ - skraćenica za Fetulahova terotistička organizacija, a Ankara je zatražila izručenje Gulena iz Sjedinjenih Američkih Država.

 

Vašington je ignorisao ovaj zahtev, ali u regionu Balkana, turski pritisak je efikasniji.

 

Kao deo anti-gulenskih čistki koje su usledile nakon pokušaja puča iz 2016. godine, Turska je pozvala Severnu Makedoniju i druge balkanske države da zatvore obrazovne ustanove koje su navodno povezane sa Gulenovim pokretom i zahtevala je veće delovanje protiv njih.

 

Nakon što Severna Makedonija nije reagovala na zahtev Turske, Ankara se povukla iz bilateralnog sporazuma o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma 2017. godine.

 

Turska nije odustala od svoje kampanje. General Akar je iskoristio svoju posetu Severnoj Makedoniji kako bi „ponovo“ podsetio vlasti da „Turska i Severna Makedonija treba zajedno da rade protiv FETO-a radi bilateralnih odnosa između dveju zemalja“.

 

Tri dana nakon posete, 6. aprila, Akarin kolega u Severnoj Makedoniji, Radmila Šekerinska, potvrdila je da bi politika vlade prema takozvanim gulenistima mogla dobro da utiče na dinamiku turske ratifikacije Protokola o NATO ratifikaciji Severne Makedonije.

 

Ako Turska „borbu protiv FETO-a“ učini uslovom za podršku članstva Severne Makedonije u NATO-u, može doći do potencijalne promene u tradicionalno prijateljskim odnosima.

 

Problem sa takozvanim FETO-om predstavlja samo jedan od tri izazova za severno-makedonsko-turske odnose.

 

Turska je bila druga zemlja koja je priznala nezavisnost Severne Makedonije 1991. godine i prva je to učinila bez rezerve u pogledu identiteta, jezika i bivšeg ustavnog imena Makedonije, Republike Makedonije - koju je Grčka snažno osporila. 

 

Severna Makedonija i Turska od tada su potpisale brojne bilateralne sporazume o unapređenju saradnje u oblasti diplomatije, ekonomije, trgovine, kulture, odbrane i bezbednosti.

 

Ankara je takođe bila jedan od najvećih pristalica članstva Severne Makedonije u NATO-u. Ona je bila jedina članica Atlantskog saveza koja je tražila korišćenje starog ustavnog imena zemlje u zvaničnim dokumentima NATO-a.

 

Ankara izgleda da je jedan od ključnih skopskih partnera u vojnoj saradnji. Ova saradnja krunisana je u decembru 2010. godine, kada su dva ministarstva odbrane potpisala bilateralni sporazum o vojno-finansijskoj saradnji.

 

Međutim, Severna Makedonija i dalje okeva da ispuni zahteve Ankare u borbi protiv takozvanog FETO pokreta, iako neuspeh u ispunjavanju zahteva Turske može da testira bilateralne odnose do krajnjih granica i stavi tursku bezuslovnu podršku za članstvo Severne Makedonije u NATO-u pod znak pitanja.

 

Drugi izazov za bilateralne odnose može biti nova politika Severne Makedonije ostvarivanja bliskih odnosa sa Grčkom, posebno nakon potpisivanja Prespanskog sporazuma, što je dovelo do promene imena Makedonije u Severna Makedonija, čime se ispunjavaju zahtevi Grčke.

 

Tokom svoje istorijske posete Skoplju, Cipras je najavio da će grčke oružane snage sada da štite vazdušni prostor Severne Makedonije i obučiće njihove kolege u zemlji kada se pridruži NATO-u.

 

Jedan grčki medij je komentarisao: „Vojna dimenzija odnosa između Atine i Skoplja staviće Grčku u ravnopravan položaj sa Bugarskom i Turskom u regionu, na žalost Ankare i Sofije, koji imaju već dugo uspostavljene bliske vojne veze sa Severnom Makedonijom.“

 

Usko povezano sa ovim izazovom je i kiparsko pitanje. Podeljeno ostrvo je jedno od mnogih pitanja koja komplikuju tradicionalno napete odnose između Grčke i Turske, i Severna Makedonija će morari pre ili kasnije da odabere stranu.

 

Grčki deo ostrva, zvanično poznat kao Republika Kipar, nije priznat od strane Turske i stoga nije deo NATO-a iako je deo EU.

 

Turski deo, Turska Republika Severni Kipar, priznaje samo Ankara. Međutim, kao deo pridruživanja EU, Severna Makedonija će morati da prizna Republiku Kipar kao jednu od država članica EU i kao jednu od država sa kojima će morati da pregovara.

 

Skoplje je 2000. godine razmotrilo priznavanje Republike Kipar, ali su se povukli nakon što je Turska zapretila da će prekinuti diplomatske odnose.

 

Ipak, priznanje Republike Kipar od strane Severne Makedonije ne bi trebalo doći pre nego što se postigne punopravno članstvo u NATO-u, kako bi se osiguralo da Turska ne dovodi u pitanje njenu podršku članstvu Skoplja u savezu.