Medvedi oko nas:

Ljudi od značaja za bezbednosni uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu

Vanja Dolapčev

27. june, 2019

Bezbednosni uticaj Ruske Federacije u zemljama Zapadnog Balkana je očit i sveprisutan. To se naročito odnosi na zemlje, kao što su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Mada se u tom pogledu najčešće govori o ulozi najviših pojedinaca, poput Vladimira Putina, Dmitrija Medvedeva ili Sergeja Lavrova, osobe koje taj uticaj sprovode ili podržavaju „na terenu“ ostaju u drugom planu.

 

Ipak, nemoguće je da se zapostavi činjenica da su određeni pojedinci od uticaja iz Rusije ovde, „na terenu“, iako isti ne zauzimaju glavna mesta u naslovima vesti, medijskih priloga ili članaka. Upravo u idućim redovima, prikazaće se ko su te osobe.

 

Jastreb

Nikolaj Platonovič Patrušev predstavlja jednog od najviših službenika bezbednosno-obaveštajnog sistema Rusije. Zvanična uloga u kojoj se ovaj čovek, rodom iz Sankt Petersburga, nalazi već 11 godina jeste Sekretar Ruskog saveta za bezbednost. Pre toga (od 1999. do 2008. godine) Patrušev je bio Direktor glavne ruske obaveštajne službe, Savezne bezbednosne službe, naslednice Komiteta državne bezbednosti (KGB-a). U bezbednosno-obaveštajnoj službi, ma koje ima nosila, Patrušev je, sa prekidima, proveo oko 30 godina gde je „pekao“ radno iskustvo  u borbi protiv korupcije i šverca.

 

Njegov pravi uspon je otpočeo u „novoj zemlji“, po raspadu Sovjetskog Saveza. Prvo je došao na mesto Ministra bezbednosti u Vladi Republike Karelije, jedne od federalnih jedinica Rusije, da bi se potom vratio u „službu“ gde je, počev od 1995. godine, zauzimao najviše rukovodeće položaje. Uz svesrdnu podršku svog prijatelja, kolege iz „službe“ i sugrađanina, Vladimira Vladimiroviča Putina, Patrušev je uspeo da se održi na visokim položajima i osigura položaj vladajućeg vrha u Rusiji. Jedan od takvih primera jeste bila i smrt bivšeg ruskog bezbednosnog oficira, Aleksandra Valteroviča Litvinjenka, koji je svedočio o tajnim ubistvima „službe“ tokom poslednje decenije 20. veka. Naime, Patrušev je pod sumnjom da je bio jedan od glavnih nalogodavaca ubistva ovog „uzbunjivača“. Zbog svog položaja, te veza sa ratom u Ukrajini, Patruševu, kao i drugim pojedincima iz vrha „Kremlja“, nametnute su sankcije Evropske unije.

 

Međutim, zašto je ovaj čovek toliko važan za područje Balkana? Od stupanja na dužnost Sekretara Ruskog saveta za bezbednost, Patruševu se pripisuje podsticanje neuspelog državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine, u osvit tamošnjih izbora za Narodnu skupštinu. Pored toga, Patrušev se isticao i aktivnim zalaganjem za održanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Ovaj centar se sumnjiči da predstavlja „paravan“ za sprovođenje vojno-obaveštajnih radnji na prostoru Srbije i okolnih zemalja. Takođe, sumnja se da Patrušev stoji iza prisustva ruskih špijuna na prostoru Severne Makedonije. Kao takvog, u svom članku od 21. aprila 2017. godine, časopis „Politiko“ ga označava kao glavnog čoveka „Kremlja“ koji je zadužen za uticaj u balkanskim zemljama. Prema rečima Marka Galeotija, profesora na Londonskom univerzitetskom koledžu, na Patruševu su glavne odluke u vezi sa područjem Balkana, premda zvanično nema ovlašćenja u vezi sa spoljnom politikom.

 

Drugim rečima, Patrušev predstavlja oficira u vrhu ruske službe ruske koji se ne libi da potegne najsurovija sredstva. Ovo ga čini jednim od vodećih „jastreba“ u spoljnoj politici „Kremlja“.

 

Mozak

Radi donošenja odluka od delotvornog uticaja na Balkanu, Patrušev se, ipak, oslanja na mišljenje stručnjaka koji se bave ovim prostorom. Jedan od njegovih najbližih saradnika u Savetu za bezbednost jeste Leonid Petrovič Rešetnjikov.

 

Kao Patrušev, i Rešetnjikov je nekadašnji zaposleni ruskih bezbednosnih službi, ma kako se one zvale kroz svoju istoriju. U „službi“ je bio više od 30 godina. Do pre dve godine je bio na čelu Ruskog instituta za strateške studije koji, praktično predstavlja glavno savetodavno telo Predsedništva kada je reč o spoljnoj politici. Dok je bio na mestu Direktora Instituta, bio je pod sumnjom da stoji iza strategije pomoću koje je „Kremlj“ navodno uticao na ishod predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine.

 

Ipak, mada zvanično u penziji, Rešetnjikov je, zbog svog prethodnog iskustva, i dalje prisutan kao savetnik najviših političkih delatnika u zemlji, u okviru Naučnog saveta ruskog Ministarstva za inostrane poslove. Naročito, kada je reč o politici prema zemljama koje se nalaze na Balkanskom poluostrvu. Pored ruskog, Rešetnjikov vlada znanjem srpskog i bugarskog jezika, a služi se grčkim, tako da odlično može da razume ovdašnja zbivanja. Isticao se i glasnim optužbama na račun „zapadnih sila“, ali i „neposlušnih“ zemalja na Balkanu. Tako je 2016. godine naveo da su Sjedinjene Američke Države izazvale Drugi svetski rat, nazvao Ukrajinu „veštačkom zemljom“, a 2015. godine, uz salvu pretnji, optužio tadašnjeg Predsednika Vlade u Crnoj Gori, Mila Đukanovića, da je „izdajnik“. Godinu dana kasnije, samo nekoliko dana pre neuspelog pokušaja državnog udara u ovoj zemlji, Rešetnjikov je naveo da je došlo „konačno vreme za povratak Rusije na Balkan“.

 

Pored zemalja Zapadnog Balkana, Rešetnjikov je prisutan i u Bugarskoj. Smatra se da je upravo on imao tajne sastanke sa tadašnjim kandidatom Socijalističke partije za predsednika Bugarske, a danas i sâmim Predsednikom ove balkanske zemlje, Rumenom Radevim. Zajedno sa ovim i sa izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, Rešetnjikov već ima zavidan uspeh kada je reč o uticaju na izborne postupke u zemljama od značaja za Moskvu.

 

Iako se povratak u vidu pokušaja državnog udara završio neslavno po „Kremlj“, Rusija je zaista prisutna na ovom prostoru. Glavnu ideološku pozadinu ovom povratku pruža upravo Rešetnjikov.

 

Biznismen

Pored pojedinaca iz sâme Rusije, pogodno tlo za širenje ruskog uticaja podržavaju i zvaničnici iz samih zemalja Zapadnog Balkana. Jedan od njih je i Nenad Popović, Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj, koji zagovara dodelu diplomatskog statusa Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Pored stava ka Srpsko-ruskom humanitarnom centru, podržava uključivanje Rusije i u pregovore koji se vode između Beograda i Prištine.

 

Popović je osoba koja već ima čvrste veze sa Rusijom. Naime, svoju karijeru i imetak sticao je u samostalnoj Rusiji tokom poslednje decenije 20. veka trgujući metalurškim proizvodima. Od 2006. godine aktivan je u politici Srbije na različitim položajima u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti. Politička stranka koju vodi, Srpska narodna partija, protivi se članstvu Srbije u Evropskoj uniji i zalaže se za bliske odnose sa Moskvom. Opet, to ne sprečava ovu političku stranku da čini deo vladajuće koalicije koja vodi politiku pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

 

„Novo plemstvo“

Najveći uticaj Rusije za prostor Balkana, ipak, donose perjanice „Kremlja“ u liku Patruševa i Rešetnjikova, te njihovog okruženja koji čine visoki službenici (bivši i sadašnji) bezbednosno-obaveštajnog sistema. To uključuje i Predsednika Rusije, Putina.

 

U jednom intervjuu iz 2000. godine, Patrušev je ocenio da se u to vreme stvara nova upravljačka grupa koju čine visoki zvaničnici „službe“. Prema njegovim rečima, ovu grupu ljudi „ne pokreće novac“, već to da služe ljudima. On ih je tada nazvao „novo plemstvo“. Ta izjava je dâta nepunih godinu nakon što je Putin preuzeo upravljanje zemljom, ali ona se danas potpuno ostvaruje. Uticaj „novog plemstva“, kao svojevrsne „nove klase“ je već ovde. „Medvedi“ su oko nas.