Kineske investicije u ugalj povećavaju zabrinutost zbog ekoloških standarda EU

Nicole Elly

31. maj, 2019

Nedavno odobrenje kineskog kredita za proširenje jednog od svojih postrojenja za ugalj u Bosni ilustruje oblast u kojoj bi novi uticaj Pekinga mogao biti najštetniji za zapadni Balkan u bliskoj budućnosti: životna sredina.

 

Na razočarenje ekoloških stručnjaka Evropske unije, Federacija Bosne i Hercegovine - autonomni entitet u kojem dominiraju Bošnjaci i Hrvati - početkom marta je odobrila kineski kredit za pomoć u modernizaciji termoelektrane na ugalj u gradu Tuzli. Balkan doživljava jedan od najvećih rizika po zdravlje u Evropi zbog izloženosti zagađenju vazduha prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a mnogim stanovnicima je dojadila neaktivnost lokalnog rukovodstva i nemogućnost EU da ih podstakne. Umesto zabrinutosti zbog povećanog političkog uticaja Kine, evropski lideri bi trebalo da se usredsrede na suzbijanje uticaja ovih kredita na životnu sredinu, posebno sa obzirom na to da je Balkan jedan od najzagađenijih regiona u Evropi. Međutim, kako to učiniti je teško pitanje.

 

Kineska strategija na zapadnom Balkanu

Većina zemalja zapadnog Balkana zavisi od niskog nivoa lignitnog uglja za električnu energiju, a Kina pruža atraktivnu finansijsku alternativu EU, Svetskoj banci i drugim zajmodavcima koji su smanjili ulaganja u projekte zasnovane na uglju. Međutim, ove investicije su takođe problematične. Budući da ove države još nisu deo EU, one ne podležu ekološkim standardima EU. Kada zemlje steknu članstvo, eventualno će morati da preurede postojeće elektrane na ugalj kako bi bile usklađene.

 

Pored Tuzle, mnoge od ovih elektrana na ugalj (Banovići, Ugljevik III i Stanari) finansirane su od strane kineskih kompanija i banaka tek 2016. godine kao deo napora Pekinga da se približi Evropi. Uprkos svojoj ograničenoj kupovnoj moći i nedavnoj ekonomskoj stagnaciji, Zapadni Balkan je postao integralni deo kineske spoljne politike u protekloj deceniji. U 2012. godini, Narodna Republika Kina je predstavila inicijativu 16+1, koja ima za cilj promovisanje poslovnih odnosa i saradnje, posebno između Pekinga i zemalja Centralne i Istočne Evrope. Na to je došla najava Si Đinpinga 2013. godine o inicijativi „Pojas i put“, globalnoj strategiji koja uključuje razvoj infrastrukture i ulaganja u 152 zemlje u Evropi, Aziji, Bliskom istoku, Africi i Latinskoj Americi. Kina često koristi ove investicije kao sredstvo za uspostavljanje neformalnih veza sa institucijama i zvaničnicima u tim zemljama.

 

Krajnji cilj ovog ambicioznog plana je da se poboljša povezanost Kine sa ostatkom sveta, a Zapadni Balkan igra važnu ulogu kao potencijalni tranzitni koridor za kinesku robu do evropskih tržišta. Nedavni kredit za Tuzlansku elektranu na ugalj je samo jedan od mnogih kineskih energetskih i infrastrukturnih projekata koji dotiču pejzaž između Zagreba i Pireja. Prema podacima Američkog instituta za preduzetništvo, Kina je od 2010. godine uložila ukupno 1,6 triliona dolara na zapadni Balkan. Od toga, Srbija je najveći primalac sredstava, zatim Bosna i Hercegovina, pa  Slovenija.

 

Nedostaci ulaganja u ugalj 

To je upozorenje za ove investicije, Kina ulaže novac u staru tehnologiju sa nekim od najvećih emisija. Dok ugalj obezbeđuje regionu jeftinu energiju, ovi objekti su stari i zagađuju, stvarajući smog koji šteti zdravlju i od kog pate mnogi u ovom regionu. U izveštaju objavljenom ranije ove godine iz kampanje „Europe Beyond Coal“ (Evropa bez uglja) ustanovljeno je da 16 elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu proizvode istu količinu zagađivača kao i 250 postrojenja EU. Prve dve elektrane odgovorne za najveće zagađenje nalaze se u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

 

Ovo stavlja Zapadni Balkan u težak položaj kada dođe vreme za članstvo u EU. Prema Direktivi o industrijskim emisijama, koja je glavni okvir koji EU koristi za regulaciju zagađenja, sve termoelektrane na ugalj moraju biti u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama. Mnoge od ovih država su se već obavezale na smanjenje zagađenja do 2018. godine, ali je od tog obećanja postignut mali napredak. Na kraju, države Zapadnog Balkana će morati da usklade svoje objekte do trenutka njihovog pristupanja, ali naknadno opremanje će biti skupo i nije jasno ko će platiti račun.

 

Pored uticaja na životnu sredinu, ograničen je i iznos koji lokalne zajednice koriste od kineskog finansiranja. Peking često isporučuje građevinske materijale i radnu snagu za većinu svojih projekata kao uslov za ove kredite. Dakle, ne samo da su ti projekti štetni za kvalitet vazduha, već imaju i ograničenu lokalnu korist i mogli bi uskoro postati ekološki zastareli u okviru Ugovora o energetskoj zajednici EU.

 

Pravac delovanja EU

Od početka inicijative 16+1, mnoge evropske sile su uznemirene zbog povećanog uticaja Kine na Balkanu. Međutim, sa obzirom na činjenicu da su velike investicije EU u regionu daleko više od kineskih, uticaj EU nije ugrožen. Umesto toga, strahuje se od mogućih negativnih posledica koje dolaze sa povećanim kineskim uticajem. Pored povećane brige za životnu sredinu, kineske investicije takođe donose mogućnost korupcije. Iako se finansiranje ovih projekata obično vrši putem konkurentnog nadmetanja, većina kineskih ugovora na Zapadnom Balkanu su direktno dodeljene od strane vlada, čime se otvara put zloupotrebi javnih sredstava zahvaljujući nedostatku transparentnosti. Primer za to je loše upravljanje ugovorom od 373 miliona evra za izgradnju autoputa Kičevo-Ohrid u Makedoniji, gde je otkriveno da su političari primili nezakonite uplate od kineske kompanije „Sinohydro Corporation LTD“, kompanije koja je na crnoj listi Svetske banke. Ovo u kombinaciji sa prednošću Pekinga da koriste bilateralne diplomatske kanale za pregovore otežava sprovođenje reformi upravljanja u EU, kao što su standardi zaštite životne sredine.

 

Što još više komplikuje stvari, EU nema načina da sprovede ove standarde u državama koje nisu njene članice. Za kredit u Tuzli, energetski nadzornik EU je snažno obeshrabrio bošnjačko-hrvatsku federaciju da odobri kredit, rekavši da bi to moglo da ugrozi subvencije EU, ali Federacija je svejedno dala zeleno svetlo. Da bi se borile protiv nedostatka standarda i transparentnosti oko kineskog finansiranja, evropske sile počele su da razvijaju novi mehanizam za praćenje stranih investicija. Međutim, prerano je govoriti da li će to biti delotvorno. EU treba da se usredsredi na rad sa Kinom za poštovanje ekoloških standarda. Kada je u pitanju posebno ugalj, najbolja stvar koju EU može da uradi je da radi sa lokalnim vlastima kako bi kvalitet vazduha stavio na političku agendu i insistirao na većoj integraciji sa balkanskim zemljama. Zajedno, ove grupe bi trebalo da budu u stanju da obezbede energetsku alternativu. Kako je jedan srpski stanovnik izjavio za „Radio Slobodna Evropa“: „Sumpor dioksid i sve što je loše je u uglju. Ali ja nemam ništa drugo.“