Kineski ekonomski uticaj na Balkanu: Kako protivteža EU može da poveća kineske investicije u Srbiji?

Rajan Dej

May 24, 2019

Danas je Balkan ponovo postao region u kome se velike sile bore za uticaj u oblasti medija, religije, kulture i ekonomije. Jedna takva sila poslednjih decenija je Narodna Republika Kina, koja iako čini samo 5,7% trgovine u regionu, vitalni je igrač zbog svojih drugih ekonomskih napora koji se koriste za osiguranje zavisnosti od onih koji prihvataju kinesku pomoć. Najveći primalac je Srbija, koja je u septembru 2018. godine potpisala sporazume u vrednosti od oko 3 milijarde dolara ekonomskih i vojnih investicija Kine koje su ubrizgane u srpsku privredu. Iako EU još uvek drži titulu najvećeg investitora u državi, Kina ima koristi od toga što ne mora da poštuje pravne propise EU, a mnoge kineske kompanije u Srbiji su produžetak kineske države. Razgovaraćemo o ukupnom kineskom uticaju na zapadnom Balkanu, njegovom odnosu sa Srbijom i mogućim načinima na koje EU može čvrsto da zadrži Srbiju u svom taboru.

 

Kreditiranje kineske infrastrukture na zapadnom Balkanu

Mnogi ljudi koji nisu upoznati sa interesovanjem Kine za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju mogli bi se zapitati zašto se ekonomski gigant poput Kine interesuje za tako male i ekonomski osiromašene države. Odgovor leži u njihovoj lokaciji, koja igra važnu ulogu u kineskim dugoročnim planovima za BRI ili inicijativu „Pojas i put“, koja treba da poveže Aziju, Evroaziju, Bliski istok i Evropu. Međutim, glavni investitor u ovoj oblasti je EU, koja doprinosi sa oko 60% ukupnih DSU (direktnih stranih ulaganja) i preko 73% trgovine. Kina je, sa druge strane, kao što je ranije pomenuto, doprinela samo sa 5,7% trgovine i oko 3% direktnih stranih ulaganja, a većina tih brojki ide prema Srbiji. Umesto toga, Kina ulaže svoj novac u obliku zajmova, što čini u obliku zajmova za infrastrukturne projekte u energetici i transportu. To čini bez obzira na dug koji je već prisutan u ovim državama, sa tim da Crna Gora duguje skoro 40% svog duga Kini, a Srbija je sa oko 12% duga prema azijskoj supersili.

 

Ekonomski odnosi Srbije i Kine

Bez obzira na tu pomalo potcenjenu taktiku, Kina i Srbija su poslednjih godina započele sve profitabilnije ekonomsko partnerstvo. Od januara do juna 2018. godine u Kinu je izvezeno čak 38,1 milion dolara, a kineski uvoz u Srbiju je čak 100,026 miliona dolara u istom periodu. Kao što je ranije pomenuto, ugovor vredan 3 milijarde dolara potpisan 2018. godine je bio još jedan korak ka kineskom taboru, sa 900 miliona dolara za izgradnju kineske fabrike „Shandong Linglong Tire Company“ u srpskom gradu Zrenjaninu, i investiciju od 1,46 milijarde dolara od strane grupe „Zijin Mining“ koja bi u narednih šest godina ušla u srpske rudnike RTB-Bor. Pored toga, najavljen je početak izgradnje industrijskog parka u blizini Beograda koji će ugostiti preko 1.000 kineskih kompanija, a navodno će biti najveći kineski industrijski park u Evropi.

 

Zabrinutost EU

EU je već zabrinuta zbog ruskog uticaja u regionu u oblasti kulture i medija, ali Kina predstavlja mnogo opasniju pretnju u ekonomskoj sferi. U izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj iz 2017. godine, pokrenuta je „legitimna zabrinutost“ o kineskim investicijama. Kao što je već rečeno, Kina nudi kredite osiromašenim i dugovima opterećenim zapadno balkanskim državama zbog slabih propisa, čime je u stanju da se provuče pod sistem EU i ponudi kredite bez obzira na ogroman državni dug koji je već akumuliran od strane regiona u celini. Pošto će se Srbija približiti zapadnom bloku, mnogi u EU vide Kineze kao opasne konkurente zbog njihove razlike u moralu i pragmatičnom pristupu poslovanju. Prema rečima nemačkog ministra inostranih poslova Heika Masa poslanicima u govoru u septembru 2018. godine, „Važno je da ovim zemljama [zapadnog Balkana] ponudimo evropsku perspektivu, i to pouzdanu, jer se inače okreću drugim zemljama, kao što je Kina, koje su već spremne a nemaju vrednosti koje mi imamo.“

 

Kako se EU može boriti protiv kineske šargarepe?

Kineske investicije se mogu uporediti sa šargarepama, izvorima života koji se mogu ponavljati, a ponekad oni koji jedu šargarepu se ne brinu da li je polutrula, jer ih prehranjuje. EU se može boriti protiv tih šargarepa sa vlastitim inicijativama „meke sile“: povećanim sredstvima u okviru pravnog okvira EU, nudeći evropsku alternativu i stabilnost, i nastavljajući da budu pouzdani i nude dosledne podsticaje Srbiji, tako da nastavi svoj put ka zapadnom taboru. Iako ovo može zvučati lako da se postigne, kada Balkan ima mnoštvo konkurentnih sila oko sebe, sa svakom ponudom svoje posebne pogodbe, može biti lako uzeti komad od svakoga, a ne jednostavno ići sa jednom od tih „sila“. Kako se velika šahovska igra na Balkanu još više zagrejava, EU će morati da nastavi da se promoviše ili da rizikuje da zaostane za Kinom, a kako je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao: „Moramo pronaći jedinstvo kada dolazi pitanje Zapadnog Balkana - jednom za svagda ... ako ne, naše neposredno susedstvo će oblikovati drugi.“